Оснивачи2018-12-23T13:31:01+00:00

Оснивачи

Агенција пословне активности обавља на територији Расинске области који се налази у статистичком региону Шумадије и западне Србије. Расинска област обухвата територије града Крушевца и општина Варварин, Трстеник, Александровац, Брус и Ћићевац. Простире се на површини од 2,668 км2 што представља 3,34% од укупне територије Републике Србије. У Расинској области има укупно 296 насељених места (6 градских и 290 сеоских) у којима живи 241.999 становника према подацима Републичког завода за статистику на основу пописа становништва из 2011. године.

Okruzi_Srbije

Географски положај Расинског округа је повољан, налази се у централном делу Србије и велики број градова у Србији налази се на раздаљини мањој од 200 км од Крушевца као центра области (Краљево 60 км, Ниш 75км, Крагујевац 80 км, Чачак 90 км, Лесковац 110 км, Зајечар 120км, Ужице 150км, Нови Пазар 160 км, Београд 200км…) што је веома значајно за развој привреде.

У непосредној је близини Паневропског коридора X, тј. ауто-пут Београд-Ниш једним својим делом пролази кроз општину Ћићевац, а железничка пруга Београд-Ниш кроз територије општине Ћићевац и града Крушевца. У плану је изградња ауто-пута Појате-Прељина (Моравски коридор) што ће омогућити још бржу везу у друмском саобраћају са осталим деловима Србије преко коридора X и XI.

Поред великих привредних система као што су Кромберг и Шуберт, Хенкел, Cooper Tire, Рубин, Трајал, ФАМ, Вино Жупа и Прва Петолетка, мала и средња предузећа (МСП) добијају све већи значај у привредним токовима. Њихова заступљеност је 99% од укупног броја предузећа и они постају носиоци привредног раста и запошљавања и битан фактор унапређења економске ефикасности локалне привреде.

Најзначајнија туристичка дестинација у округу је ски центар Копаоник који уједно има статус националног парка, затим Рибарска Бања која у последњих неколико година заузима све значајније место на туристичкој мапи Србије у понуди бањског туризма са модерним wellness центром и базеном са термалном водом, као и вински туризам у општинама Александровац и Трстеник, етно туризам, риболовни туризам на језеру Ћелије и Јужној, Западној и Великој Морави и ловни туризам на Јастребцу и Мојсињским планинама.

Укупна спољнотрговинска робна размена Расинског округа за 2015. годину износи 355,5 милиона долара. Од 2011. године обим спољнотрговинске размене је у константном опадању (са изузетком у 2013. години), па је тако укупна спољнотрговинска размена у 2015. години тек на 83,7% обима из 2011. Учешће у укупној спољнотрговинској размени Србије креће се у посматраном периоду од 1,1-1,3%. Покривеност увоза извозом има узлазну путању и она је са 104,5% колико је износила 2011. године, порасла за 15,7% и у 2015. години износи 123,9%. На републичком нивоу покривеност увоза извозом је 74%.

Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km². Крушевац је био средњовековна српска престоница. Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

Крушевац се налази у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Према најновијем попису из 2011. године, Град Крушевац имао је 131.368 становника, док је градско насеље Крушевац имало 58.745 становника (према попису из 2002. године било је 57.371 становника, а према оном из 1991. године – 57.871 становник).

У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Поред повољног пословног окужења, град нуди разноврсне туристичке, културне и спортско-рекреативне садржаје где се издвајају средњевековни манастири, Крушевачко позориште, спортски комплекс и фудбалски стадион Младост који је изграђен по највишим европским стандардима.

Привредна активност града Крушевца одвија се у 12 сектора, али највећи број запослених је у области прерађивачке индустрије, трговине, грађевинарства и саобраћаја (92% укупног броја запослених у граду).

Највећи утицај на место града Крушевца на републичкој мапи развијености имају привредни субјекти из области хемијске, машинске, дрвопрерађивачке, прехрамбене и текстилне индустрије, чије пословање превазилази оквире локалне привреде.

Са 5.093 привредних субјеката (1.075 привредних друштава и 4.018 предузетника), према подацима Агенције за привредне регистре на дан 15.08.2012. године, Крушевац данас представља економски центар од значаја за Расински округ.

Када су привредна друштва у питању, мала и средња предузећа (МСП) добијају све већи значај у привредним токовима; њихова заступљеност је 99% укупног броја предузећа. МСП су носиоци привредног раста и запошљавања и битан фактор унапређења економске ефикасности локалне привреде.

trstenik-grb

Општина Трстеник се налази у долини Западне Мораве, на падинама Гледићких планина и Гоча. Сам Трстеник се налази на десној обали Западне Мораве, на 172 метара надморске висине. Према попису из 2011. било је 15.282 становника. У насељу Трстеник живи 13800 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,8 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 6079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Трстеник представља центар машинске индустрије, познат и ван оквира Србије у области хидраулике и пнеуматике, а такође и важан пољопривредни центар у долини Западне Мораве.

Град је смештен на месту проласка и укрштања моравских путева који повезују овај крај са Крушевцом, Краљевом, Врњачком Бањом, Жупом и Левчом. Кроз град, долином Западне Мораве, пролази железничка пруга Сталаћ – Краљево, а у његовој непосредној близини смештен је аеродром за који стручњаци кажу да је међу најпогоднијим у земљи за обуку пилота спортских авиона, лаких и ултралаких летелица.

Култура Трстеника и околине има дугу и богату традицију. Вековима је манастир Љубостиња био културно средиште од неизмерног значаја за читав крај. Традиционално богат културни живот Трстеника организују Народни универзитет Трстеник и Народна библиотека “Јефимија“.

brus_grb

Брус је градско насеље у општини Брус, у Расинском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 4636 становника. Брус је смештен на источним падинама Копаоника између Расине и Грашевачке реке, познат је као ваздушна бања. Налази се на раскрсници путева за Копаоник, Александровац, Крушевац, Јошаничку и Врњачку Бању. Последњих година се развија као туристичко средиште и постаје североисточна капија Копаоника. Бисер туристичке понуде општине Брус је Туристички центар Бела Река – Брзеће који се налази у подножју Копаоника које је доступније и питомије од врхова, идеално за породични боравак, боравак спортиста и деце, особа са здравственим тегобама, пружа могућност пешачких излета до воденица, поточара, извора, гејзира, водопада, пећина. Повезаност жичара у јединствен систем, омогућава скијашима који бораве у подножју доступност свих ски стаза Копаоника.

Општина Брус простире се у централном и југоисточном делу Републике Србије. Територија општине Брус налази се на копаоничком масиву захватајући територију источног дела Копаоника од највишег места Панчићев врх 2.017 метара до најнижег предела села Златари, између река Расине и Грашевке. Површина општине износи 605 км2. Просечна надморска висина општине Брус је 450 м. Према попису из 2011. године у општини Брус живи 16.293 становника.

Може се рећи да општина Брус има добар положај према крупним географским целинама и просторима у којима се налазе значајни природни ресурси Републике Србије, положај према саобраћајницама, развијеним привредним регионима и крупним пословним центрима.

Општина Брус граничи се са општинама: Рашка, Лепосавић, Куршумлија, Блаце, Крушевац и Александровац. Припада Расинском округу.

Административни центар општине је градско насеље Брус који је смештен између Расине и Грашевачке реке.

У самом Брусу постоје многобројни спортски терени (тениска, фудбалска, кошаркашка игралишта), олимпијски базен на отвореном, савремено опремљена спортска хала. Такође, у Брусу, се налази и извориште лековите воде као и велики број прекрасних места погодних за шетање и уживање у природи. Околне шуме и брда са уређеним ловиштима пружају могућности за ловни туризам, близина језера Целије, богатог рибом, уживање у спортском риболову.

У општини Брус, постоји канцеларија за Локани економски развој (ЛЕР), а по одлуци председника општине постоје и помоћник председника за Привреду и пољопривреду Радисав Предолац и помоћник председника за економски развој и инвестиције Саша Миљковић.

Општина Брус је партнер у пројекту Портал обједињене понуде производа и услуга Расинског округа.

COA_Aleksandrovac

Александровац је град и седиште општине Александровац у Расинском округу. Према попису из 2011. године има 6228 становника. Налази се у Александровачкој Жупи, познатом српском виногорју са дугом традицијом узгајања винове лозе и производњом квалитетних вина. Географски, климатски и педолошки услови  су међу најбољима у  Србији за гајење винове лозе.

Александровац својим географским положајем  господари брежуљцима и отвара поглед на винограде и пропланке Копаоника. Жупско  виногорје се налази у  западном  делу Србије, у сливу Западне Мораве и њених притока.

Александровац је град познат по разним традиционалним манифестацијамакао што су: “Жупске бербе“, међународни фестивал Класичне музике“КозАрт“ према идеји Егона Михајловића, манифестација “Козник – град витезова“, Расински котлић, Глишићеви дани и разне друге манифестације.

Александровац заузима површину од 387 км2, од чега пољопривредно земљиште заузима 25.230 ха, а под шумама је 12.846 ха. У 55 насеља општине живи 26.522 становника према попису из 2011. године.

Општина Александровац је партнер у пројекту Портал обједињене понуде производа и услуга Расинског округа.

Варварин је градско насеље и седиште истоимене општине у Расинском округу. Простор који припада општини Варварин на истоку и југоистоку скоро у потпуности је омеђен природним границама – коритом Велике Мораве и Западне Мораве. По величини територије и по броју становника општина Варварин спада у мање општине Србије, густо насељена и првенствено аграрна. Према попису из 2011. било је 2169 становника.

На територији општине Варварин, према досадашњим истраживањима, постоји велики број разноврсних културних добара регионалног и локалног значаја. Остаци објеката градитељске баштине на територији општине заступљени су из свих историјских периода – праисторије, антике, средњег века и новог века.

Варварин је еколошки чиста општина, функционална и уређена у саобраћају, здравству и школству. Богата, добро организована и напредна средина са негованом културом и традицијом. Традиционално пољопривредно – туристички крај, са младим људима који остају да живе и раде у њему. Темнић – ваздушна бања са пуно зеленила и цвећа, уређених паркова и тргова.

Општина Варварин је партнер у пројекту Портал обједињене понуде производа и услуга Расинског округа.

Регионална привредна комора Крушевац основана је Законом о привредним коморама Републике Србије (Сл. гласник бр. 65/01) као једна од 17 регионалних привредних комора у оквиру коморског система Србије. Оснивање Коморе допринело је побољшању пословног окружења путем пружања стручне помоћи својим члановима, организовања семинара, предавања и сајмова, рада на унапређењу пословног морала и неговању добрих пословних обичаја. Такође, Комора ради на усклађивању интереса чланова и на пружању помоћи при оснивању нових привредних друштава и реструктурирању постојећих. Регионална привредна комора Крушевац званично је почела са радом јануара 2003. године.

Имајући у виду чињеницу да Расински округ има здраву привреду, оријентисану ка иностраном тржишту, показала се потреба за оснивањем институције која би била спона између пословне заједнице и државних органа. Ова веза је неопходна при доношењу системских закона, који треба да обезбеде бржи и ефикаснији процес транзиције, као и за успостављање нових веза.

Наша мисија је стварање пословног окружења у коме ће бити могуће остварити и ојачати значајне пословне контакте. Пружамо широк спектар услуга нашим чланицама. Ове услуге су замишљене тако да помажу предузећима и предузетницима да што ефективније искористе своје време и маркетиншке инвестиције, као и да постојећим и перспективним чланицама омогуће увид у актуелна пословна збивања у земљи и свету путем семинара, сајмова, курсева и сл.

Регионална привредна комора Крушевац, као добровољна и слободна асоцијација привреде са подручја Расинског округа, бави се подстицањем привредног развоја пружањем услуга предузећима и предузетницима на домаћем и иностраном тржишту. Комора покрива подручје Расинског управна округа са Градом Крушевцем и пет припадајућих општина – Трстеник, Александровац, Ћићевац, Брус и Варварин. Наше услуге треба да одговоре потребама привреде на пољима повезивања привреде и извора финансирања, пласмана роба и услуга, маркетинга и промоције, информатичко-техничке подршке, едукације, информисања, посредовања у контактима са државном и локалном администрацијом, међународним организацијама и представљања у најширем смислу.

Привредном комором управља Скупштина коморе (Чланови Скупшине РПК Крушевац), коју чине чланови – привредници са подручја које комора покрива и Управни одбор коморе као извршно тело Скупштине. Привредном комором непосредно руководе председник, а стручном службом руководи секретар коморе.

Етно удружење Расина је основано пре 13 година, а просторије у којима раде чланови се налазе у Месној заједници Бивоље. Баве се израдом уметничких и употребних предмета за домаћинство а њихови сувенири су изложени у Кустендорфу већ седам година.  Етно удружење Расина је удружење за афирмацију традиције и културе као и промоцију старих заната и рукотворина.

Током прошле године реализовали су многобројне изложбе и пројекте уз подршку Министарства културе, Регионалне привредне коморе Крушевац, организација и других удружења.

Пројекти, планирани и за 2019. годину, су веома важни за стицање нових знања али и за успостављање пословне сарадње у нашој земљи и иностранству, председник удружења Расина је Душица Миленковић.